На почетоков на месецов кај Ивица Боцевски на постot Media ecosystem, меѓу другото го оставив следниов коментар:
Демократизацијата е сосема дрго прашање и може одвоено да се разгледува. (линк)
Денес наидов на една интересна интеракција меѓу Dan Gilmore и Neil Kent во рамките на одговорите на прашањата од читатели кои биле поставени до Dan Gilmore на неговата колумна за BBC (претходен пост).
Во целост прашањето и одговорот:
Participation vs democratisation
Reader: Why do you equate public participation in the media with a process of democratisation? Yes, in a democracy you have a right to speak your mind, and a blog makes that easier. But for the process to be democratic your views need to be noticed and taken into account. All we have here, for example, is a long stream of people airing their views – nothing particularly democratising about that. Neil, Kent
Dan: If you mean that every voice must be heard equally, I can’t agree. What’s important here is the potential for everyone to have the opportunity to be heard. The more persuasive voices will be the ones that capture our attention, because others will point to them. A potentially global audience is a major change from the past.
Нека биде ова повод кој сега ќе ја отвори оваа дискусија.
Битен е пристапот до медиумот и фактот што на сите им се овозможува активно учество во блогосферата.
Не може со сила сега да ги тераме луѓето да читаат содржини што не им се допаѓаат.
Блогосферата овозможува парче креативна автономија и тоа е клучно!
Се сложувам со тебе Ивица, и се разбира и со Dan, само сеуште не сум сигурен дали оваој процес може да го разгледуваме како дел од демократизацијата.
Мене умот се повеќе ми тегне дека може, бидејќи досега на можноста да се биде слушнат големо влијание имаа (и сеиште имаат) големите медиуми.
Сега тоа се менува, и доколку постои мислење различно од она на големите медиуми, тоа може да ја привлече јавноста низ социјалната мрежа на линковите кои ја оформуваат блогосферата.