Posts tagged ????????

Кон дебатите за новите медиуми

Во последните неколку недели можеме да забележиме одредено раздвижување на локален план на тема нови медиуми. По одржувањето првин на „Glocal -Inside Social Media“ конференцијата, потоа на „E-Society“ и содржајните дебати кои се одвиваа таму, бележиме благ, но надежен, развој на дебатата на овие теми кај нас. Свеста за можностите кои социјалните медиуми ги нудат во секојдневниот живот на план на размена на информации, социјализација и поефикасно функционирање на речиси сите сфери од јавниот живот, се чини дека јакнат во Македонија.

Секако, далеку сме од суштински пробив и исчекор на овој план, но гледано низ некакви реалистични очила, мора да се каже дека развивањето на дебатата охрабрува, особено кога ќе се земе предвид честата појава на негативно покривање на темите околу интернетот, пред сѐ преку различни стории за девијантни однесувања и ексцесни случаи.

По постот на Мите за „Политичкиот дијалог и Твитер“, за тоа како политичките субјекти се прилагодуваат кон новите услови на децентрализирано комуницирање, сведочиме неколку интересни написи во медиумите кои се надеваме дека и понатаму ќе ја развиваат и шират оваа општополезна дебата:

Во сторијата на Утрински весник, и авторката Миркица ПоповиќНа сцена стапуваат нови медиуми“ се посочуваат некои од најрелевантните аспекти со кои новите медиуми можат афримативно да влијаат во  општеството:

Класичните медиуми не можат секогаш да одговорат на барањата на публиката. Во ова време и јавноста бара поинакви информации…Во ситуации, кога онемуваат традиционалните медиуми или, пак, во секојдневните цензури на кои се подложени поради уредувачката политика водена од онаа на сопственикот, на сила стапуваат социјалните медиуми…Кога традиционалните медиуми манипулираат со информациите или и сами се манипулирани, тука се новите медиуми да се посомневаат во тие информации и да отворат дебата“, вели Силвија Присли од „Глобал војсис онлајн“.

Од друга страна, интересот на политичките субјекти кон новите медиуми, се зголемува. Се надеваме дека тоа примарно е во правец кој ќе го надмине формално-трендовското,  и сѐ повеќе ќе се доближи до вистинска употреба на интернетот за понатамошна демократизација и полесна комуникација на граѓаните со институциите, носителите на јавни фукнции и други политички субјекти, а не во правец на некакво ново поле за пропаганда или празна политичка реторика:

„Очигледно е дека и во Македонија почнува конкурентска трка на сите нивоа и во сите сегменти за тоа кој и колку ќе има поголемо влијание во Интернет- пространството, колку подобра Интернет-страница ќе има, колку таа ќе биде полезна и лесна за граѓаните, колку ќе биде брза со достава на информациите, итн. Она што дава јасна слика дека доаѓа време кога ќе се намалува влијанието на класичното информирање и на класичните медиуми е фактот дека токму тие, класичните медиуми, меѓу себе се во најголема трка кој и како ќе има свое присуство во Интернет-пространството.“ (Илија Димовски, пратеник).

„Денес главната игра сé повеќе се води на Интернет. Модерната држава треба да го поддржи овој процес и да се приспособи, а не да се обидува да го контролира. Традиционалните медиуми се во процес на приспособување кон новата реалност во која информацијата е демонополизирана, децентрализирана и бесплатна“. (Александар Спасеновски, пратеник).

Како и да е, од нас зависи како и со која динамика овие можности ќе ги искористиме, особено кога се знае дека повеќе не постои таква ригидна дистинкција и одделеност помеѓу јавноста и општествените субјекти. Сега сите сме субјекти кои можат да придонесат во јавната комуникација, но и живеачка.

Позитивен пристап кон Интернет. Свежи локални примери

Последниов месец и повеќе, решивме, јас и другите луѓе од Центарот за нови медиуми да бидеме малку поагресивни во напорите да поттикенеме позитивна дискусија за Интернет и социјалните медиуми. Не дека нешто значително сме направиле, но сепак, ете некои работи се придвижуваат. Дали е до нас или не, нема да носам заклучоци сега. Не е ни важно тоа.

Имено, кога се дискутира за Интернет секогаш мора да се имаат на ум неговите импликации и да се има крајно конструктивен пристап. Мотивацијата за овој пост ми е текстот кој денес Бисерка Велковска го објави во Нова Македонија: „Фејсбук“ не е за десетгодишници.

– Родителите често се во дилема дали на своето дете да му дозволат или да му го ограничат користењето на „Фејсбук“ и на другите социјални мрежи. Сметам дека не е препорачливо децата уште од многу мала возраст да имаат профили, но тоа не значи строго да му забранувате на вашето дете да користи „Фејсбук“. Добро е отворено да разговарате со него и да бидете информирани за тоа колку време посветува на ваквите активности и што работи за да можете навремено да го советувате и да интервенирате ако има потреба – вели психологот Јана Величковска од општата болница „Ре-медика“.

фото: crisp.org.mk
фото: crisp.org.mk

Навистина ми се допадна аголот на пренесување на темата, нормално не дека има изјава од мене 🙂 туку дека Бисерка не се обидува да дига паника или да брка сензационалност. Пред да го пише текстот препорачав да фати позитивен агол и ја замолив да ги види постовите кои се линкани на погоре. Не знам дали и тоа имало влијание, ќе си каже самата 🙂 ама текстов покажува дека не паднала во стандардната замка во која новинарите, особено после емисијата Пулс на ТВ Алфа од пред некој ден, докажано „паѓаат”.

А свеж доказ за оваа замка, ако воопшто може и така да ја наречеме, е текстот кој исто така беше објавен во Нова Македонија пред некој ден со наслов: Уништен имиџ од видео на Јутјуб. Покрај позитивниот крај на локалниот пример, авторот (во овој случај проектот на Метаморфозис) не успеал во главен фокус (најочигледно е во самиот наслов) да го истакне позитивниот исход и соодветната постапка за спречување на злоупотребата.

Во секој случај и двата текста се крајно за поздравување и се надевам дека секој од нас во иднина ќе се обиде да ја извлече и што е најважно да ја истакне позитивната страна на интернетот. Свесен сум дека сите ги знаеме и мислиме дека нема потреба да ги истакнуваме позитивниве страни, ама ако оставиме традиционланите медиуми да ја поставуваат агендата и понатаму ќе продолжиме да воздивнуваме секогаш кога на некој настан или тв емисија ќе се поставуваат, искрено речено, досадните прашања за безбедност, опасност од измама и слично.

Supernova Interview with Andrew Keen

Мојот омилен негативец, прави дополнување на своите контра, да не речам реални тези. Секако тој прави да звучат радикално спротивни зошто е таков како лик, негативец. Но во суштина некои од работите веќе се истакнати од ред други аналитичари и теоретичаи на новите медиуми.

Еве 10 минутно видео за мало освежување на контра ставовите.

Секако, не го пропуштајте видео серијалот на SupernovaHub има таму уште добри интервјуа.

Гост блогер: New tools, new schools

кога ќе дојде време да им се понудат на новите генерации на ученици поадекватни, поинакви и сеприсутни алатки за учење и работа т.е осовременување на наставата и образованието, онакви какви што соодветствуваат на нивната пред сé секојдневна интернет активност и желба.

Continue reading

Defend the integrity of the Internet

Знам дека ова не може да му се прикаже на друг, дека само мене ми е сервирана рекламата вакава, ама сепак ова е навистина премногу.

Добро знам за Behavioral marketing, ама знам и дека во поразвиениве општества каде веќе има фирми кои добро напредуваат, се води голема дебата за, како што ја нарекуваат, оваа контраверзна практика.

Британците предничат во дискусиите. Дебатата таму е фокусирана околу искористување на податоците кои ги имаат/собираат интернет провајдерите за своите корисници.

U.K. Parliament Debates ISP-Based Behavioral Targeting

Во прдолжение некои извадоци идо дискусиите:

A handful of networking and privacy experts were offered the chance to express their views regarding behavioral advertising, but no representatives from the advertising, media, or ISP sectors were represented. The majority of the panelists took the opportunity to express concerns, focusing on legal and moral issues surrounding both privacy and data protection.

Introducing the subject, Sir Tim Berners-Lee, director of the World Wide Web Consortium, stated plainly that he was opposed to any ISP monitoring users for commercial purposes. “There should be no snooping on the Internet; it’s the equivalent of wire tapping, or opening a person’s mail,” he said. “I’m here today to defend the integrity of the Internet.”

This argument was furthered by fellow panelist Robert Topolski, a aoftware wngineer and U.S. Federal Communications Commission panel member. He argued that the cookie-based technologies used by firms such as Audience Science were within user control, and very different to what Phorm is proposing. “Bring me more relevant ads, but not at risk of everything I do online being monitored,” he said.

За крај, една молба. Ако ме видиш некаде на реклама пиши ми. За секој случај де, можеби оваа реклама и не била само за мене, може Facebook ја продале мојата слика.

Отворена дискусија: Интернет апликации – развој, маркетинг и промоција

22 декември, Точка во 17 часот, Центарот за нови медиуми и Слободен софтвер Македонија организираат дискусија на теми: производство на интернет апликации, развој на тимови, имплементација на различни методологии и технологии, интернет маркетинг и промоција.

Continue reading

Внимавај!!! реклами светкаат

Поголемиот дел од луѓето реагираат инстинктивно кога ќе им плесне блоц во лице. Нормално, реакцијата е замижување. Како би реагирал поголемиот дел од луѓето кога кон нив би биле насочени поголем број помали блицчиња?

Сакаш да дознаеш? Појди на сајтот на Нетпрес. Не го посетувам редовно овој сајт, освен кога некој ќе ми препорача линк, но ете денес слетав на нивната насловна страна, и морав брзо да рагирам бидејќи зениците ми се збунија. Да бев дел од некое истражување за јузабилите (или како и да се вика на макеоднски) ќе ја збунев машината што го прати погледот, гарант.

Колку за споредба, вака изгледаше (денес) првиот екран на сајтот.

На следнава слика пожолтени се деловите кои не се статични, што значи нивната содржина се движи во различни насоки: хоризонтално, вертикално и некои дрги слободни акробации.

Побарав поткрема на моево мрчење во истражувањата кои се спроведувани на овие теми. Прво, се разбира, кај гуруто Јакоб Нилсен. Таму има една цеа секција (како дел од поголемо истражување) посветена на рекламите каде ги споредува резултатите од две истражувања направени во разлика од десетина години. Секако покрај општо познатиот факт дека најчесто рекалмите се невидливи, еве што друго тие забележале, прво за позитивните работи:

Most of our eyetracking findings on Web advertising present no ethical dilemmas. For example, we know that there are 3 design elements that are most effective at attracting eyeballs:

  • Plain text
  • Faces
  • Cleavage and other “private” body parts

In addition to the three main design elements that occasionally attract fixations in online ads, we discovered a fourth approach that breaks one of publishing’s main ethical principles by making the ad look like content:

  • The more an ad looks like a native site component, the more users will look at it.
  • Not only should the ad look like the site’s other design elements, it should appear to be part of the specific page section in which it’s displayed.

Значи по оваа логика (The more an ad looks like a native site component, the more users will look at it) може да се претпостави дека сите реклами на Нетпрес се динамични, т.е. главниот топ банер (сопствена реклама) и неколки од главните содржини се движечки, па затоа и рекламите се исто така движечки.

Според истите овие истражувања еве ги најомразените техники кои се појавуваат кај рекламите:

  • Pops-up in front of your window
  • Loads slowly
  • Tries to trick you into clicking on it
  • Does not have a “Close” button
  • Covers what you are trying to see
  • Doesn’t say what it is for
  • Moves content around
  • Occupies most of the page
  • Blinks on and off
  • Floats across the screen
  • Automatically plays sound

За да не биде се гледано само низ призма на едно истражување, ги разгледав и резултатите и од последното Eyetracking III истражување на Poynter кои се малку понеутрални и го заклучуваат следново:

Static ads vs. animated ads revealed mix results.
…best performance of static vs. animated ads varied by ad type. Static ads got a higher number of average fixations for most ad types, but not for “skyscraper” ads. Static ads were seen by more test subjects for most ad types, but animated ads inset in article text reversed that trend; animated in-text ads were seen by four times as many people as static ads in that position. Observations on Advertising

Еве како за утеха, ги преброив и само рекламите на целата почетна страна на Нетпрес, значи без содржината и заклучив дека од сите (17) реклами (пофалба за нетпрес) само две (2) се комплетно статични.

И сега треба некаков заклучок да пишам а? Епа… не знам, шо знам…. и онака не идев и не го сакав сајтот на Нетпрес заради тоа што нема RSS feed и автоматски прави освежување на краток временски период, сега дополнително ме одбиваат и трепкачките реклами.

Споделувањето е она што се брои

ShareThis направиле листа со бројот на препорачани написи кои ги вклучуваат американските претседателски кандидати и нивните заменици. Листа ја обновуваат на секои два часа и на неа како што може да се види убедливо води тандемот McCain/Palin.

Continue reading

Социјални мрежи: едни не знаат што е тоа, на други им здосадуваат

Според последното истражување на Synovate спроведено во Јуни, објавено на почетокот на септември, 58% од испитаниците во 17 земји (13,000 испитаници) не знаат што се тоа социјални мрежи.

Continue reading

Интернетот ги јаде весниците, телевизијата си свирка

Иако кај нас оваа работа е мошне јасна, сепак неколку поенти на релација, Свет-Македонија.

Телевизијата е убедливо најчест и со тоа најзначаен извор за информации и вести кај нас. Трендовите се менуваат динамично, но не верувам дека оваа доминација кај нас е драматично сменета. Последен асален доказ за оваа состојба е истражувањето на Институтот за демократија (Скопје) од 2006 според кое во РМ 79.4 проценти од испитаниците се информираат од ТВ: Анализа на јавното мислење за медиумите во Македонија (download).

Според нешто потазе резултати, овој пат на американско тло, информирањето преку интернет расте, ТВ се уште е најзначаен извор, а на весниците им опаѓаа читаноста:

Fewer Americans are reading newspapers and are instead getting their news online, but television remains the leading source of news in the country, according to a survey released Sunday.

Not surprisingly, younger people tend to get more of their news on the Internet, while older folks use traditional media such as television and newspapers, the Pew Research Center’s biannual survey on news consumption habits said.

 

Постарата генерација читатели се уште колку-толку ги држи на инфузија весниците, но помладите со сосема поинакви навики во однос на собирање информации веќе стануваат побројни и се очекува во догледна иднина да им пресудат на весниците, вака или онака. Интересен е податокот што ТВ изгледа успева да го преживее овој „револуционерен“ процес.

Битката кај Гуглпилите

Не се Грузијците и Русите единствени кои си играат интернет војна. Според народната „видела жабата”…. и ние (т.е. нашите медиуми) во период кога „баз” збор е интернет војна побрзаа да пласираат актуелни вести од слична тематика.Но, ајде од почеток. Прво мал вовед во еден убав термин кој го дознав пред некој ден: Social Hacking

Continue reading

Сурфање на мобилен – солидна опција за вашиот блог

Минатата година додека бев на одмор, во Охрид, прв пат имав прилика, сериозно да испробам и користам интернет преку мобилен. Немам некој скап и современ мобилен, не е тоа за мене, користам Nokia 6030. Но лани ја открив одличната верзија на прелистувачот Opera, OperaMini.

Сепак, колку и да е добра оваа прилагодена верзија голем дел од сајтовите не се направени да се сурфаат на екран кој е премал. Решението, од технички аспект не е лесно. И најчесто си го дозволуваат само поголемите, побогатии и попосетувани сајтови. Тие прават нови адаптирани верзии од своите сајтови и ги промовираат новите адреси кои треба да се втипкаат на мобилен, или пак вградуваат систем за автоматско препознавање и автоматски пренасочуваат до верзијата пилагодена за гледање на мобилен телефон.

Е арно де, ама што да прават помалите, понеписмени обезбедувачи на содржини?

MoFuse: Create a Mobile Website Mobile Site BuilderВечерва, во еден tweet на Владо видов дека си направил верзија за мобилен за својот блог на сервисот MoFuse. Појдов таму, направив и јас за овој блог.

Го зедов мобилниот за да видам како изгледа таму блогов. Ми се допадна, бидејќи навистина убаво го преработува блогов и го прави лесен за прелистување и читаење.

komunikacii_mobileСледно: направив подомен на адресата на блогов: m.komunikacii.net и на него ставив пренасочување до оригиналното место каде MoFuse ја стави верзијата за мобилен од мојот блог: http://komunikacii.mofuse.mobi/.

Резултат: ако сурфте од мобилен, блогов посетете го на M.KOMUNIKACII.NET.

descalimer1: не сум експерт за тоа техничкиот дел со веб страни за мобилни затоа аконешто сум утнал кажете.
descalimer2: муабетов не држи во денешно време кога iPhone и неговиот Safari го изменија сурфањето на мобилен од корен.

Update1: MoFuse има башка верзија за iPhone. Добра е :), погледнете го овој блог на iPhone

Upadte2: Изгледа во исто време сме пишувале пост за иста работа и јас и Paul Bradshaw. Ама тој не се затрчал одма да објави па го рагледал подетално MoFuse. Еве уште некои работи кои ги може сервисов.

  • детекција на посета од мобилен и автоматска редирекција (потребно е да се вгради код во блогот кој го обезбедува сервисов) – што значи мојот поддомен е непотребен 🙂
  • Обезбедува статистика за посетите, реферинг линкови и сл.
  • Може да се променат боите и доменот

Тој дополнително посочува како може да се користи сервисов од новинарска гледан точка. Детали на неговиот пост: Create a mobile version of your site in seconds

Координатор на заедница

Координирање на една заедница може да се сведе само на модерација на коментари, што не е наивана работа. Но денес, се почесто со прилепивањето на цели социјални мрежи за одредени брендови оваа работа станува многу покомплексна, поосетлива и бара многу однапред донесени одлуки и стратегии како и добро обучени луѓе.

Continue reading