Posts tagged NYUS

Ако продаваш, треба да те има на Википедиjа

Википедиа, стара само 8 години а веќе има повеќе од три милиони написи само на англиски, покривајќи ги сите сите главни компании како и многу од малите компаниии. Дали твојата компанија треба да биде на Википедиа? Ако сте насочени кон потрушувачите тогаш мора да ве има на Википедија. Луѓето ја посетуваат Википедија за основни информации за вашата организација или компанија. Доколку сакате вашата компанија да ја има на Википедија следете ги следниве чекори:

1. Започнете со генерални кампања за односи со јавност. Колку повеќе ве има во медиуми толку повеќе ќе бидете присутни и во друштвените медиуми и на блоговите. Вашата интернет страница мора да биде ажурирана и да нуди целосна информација за вашата компанија. Поврзувањето со блогосферата е многу важно.

2. Волонтирајте за Википедија. Сите волонтери на Википедиiа пишуваат на различни теми и ќе биде лошо доколку ваша единствена цел е да ја промовирате вашата компанија или производ. Потрошете дел од вашето време за да придонесете на темите кои се во ваша експертиза. Ова ќе ви даде добра слика за тоа како Википедија работи.

Continue reading

Биди си BBC?

Во текот на минатата недела низ хрватските медиуми беа пласирани информации за наводната подготовка на нов закон за нивниот јавен телевизиски сервис, според кој рекламирањето би било забрането на ХТВ :

Već od iduće godine Hrvatska radiotelevizija trebala bi postati prava javna televizija na kojoj se više neće emitirati komercijalne reklame i oglasi. Cjelokupno oglasno tržište, na kojemu je lani potrošeno oko 960 milijuna kuna, prepustit će se komercijalnim TV kućama, dakle Novoj TV i RTL Televiziji. Budući da će HRT biti isključen s oglasnog tržišta, javna će se televizija financirati po tzv. finskom modelu: većim dijelom iz pretplate, a dijelom tako što će komercijalne televizije izdvajati određeni postotak zarade od marketinga i davati ga javnoj televiziji.

Бидејќи хрватските реформистички достигнувања и искуства, често се предмет на споредување со нашите, и тоа во повеќе сфери, човек не може а да не помисли колку е ваквиот (фински) модел на функционирање применлив за нашиот јавен сервис?

Неколку работи се повеќе од очигледни: фрагментацијата на пазарот на медиуми (која најчесто не дава некаква  побогата понуда, исклучок, фудбалски преноси, можеби?) кај нас е многу поголема. Во Хрватска, се работи за две големи приватни телевизии кои се во конкурентски однос, и чија реална кадровска и финансиска моќ нужно резултира во поголем програмски квалитет. И замислете и во таква состојба на нив малку им се и тие средства и таквата позиција, па се борат за повеќе?

Според  резултатите на истражувањето на Советот за радио-дифузија од 2007 за вкупните телевизиски трошоци за огласување, Хрватска имала „скор“ од 406 милиони евра, а Македонија пак 121 милиони евра. Кога првото ќе се подели на 3, а второво на 20-тина, се гледа дека реалната моќ на нашите телевизии е многу слаба, и системски преодредена.

Од друга страна, реалната рекламна моќ на МРТВ е мала (2% во 2007, сега е можеби и помал?), па евентуалниот дел од колачот кој би го презеле приватните телевизии веројатно би бил помал од потребниот комерцијален дел од давачките кои би биле побарани од нив, што го чини овој модел тешко прифатлив на нашиот медиумски пазар.

Постојат и многу други аспекти на проблемов освен овој, па ако ги цените за доволно важни на темава , повелете споделете ги во коментарите.


15 годишно момче поставува рекорди
во интернет заработка

Гостин блогер: Трагично е. Кога на некој човек ќе му спомнеш правење пари на интернет, сите викаат: Еј тоа ли bux.to, кликаш реклами, да бе сум го пробал тоа ништо посебно не е.
Две прашања: Има ли некој овде слушнато за INFORMATION MARKETING? Продавање дигитални продукти? Помош: Мулти билионска индустрија е.

Continue reading

Кој медиум е поефективен кога станува збор за реклами?

Интересно истражување, и уште поинтересни податоци:

Ново истражување спроведено на 1,000 британци открива дека текст-линк рекламите како оние на Google Adwords носат помалку купувачи на интернет сајтовите од рекламите или текстовите во весник или на телевизија. Како и да е најголем ефект на однесувањето на купувачите има е-меил испратен од друг купувач.

Но, пред да се избрза со заклучоци треба да се фрли уште едно око на целата работа:

It is much more common to find search traffic as the main referrer rather than direct visits. What people say (in a survey) and what people do can be very different but before we dismiss the findings, it is important to remember that most web data currently only measures what happens on the last click. It doesn’t tell you anything about what influenced people’s behaviour to get to your website.

Значи, ако видите рекалама на тв, не значи дека нема поради неа да отидеме на google и да го внесеме клучниот збор таму, па потоа да отидеме на крајната дестинација. Судејќи според оние посети кои доаѓаат преку пребарувачи на овој блог, оваа практика воопшто не е ретка.

И пред да ја врзам приказнава со локален пример, еве уште неколку делови од интересниот текст на Global Edge: Google less effective than newspapers at driving web traffic

Measuring and improving online metrics is important but focusing on them exclusively is short sighted. People are much more likely to buy from companies they have heard of and the propensity to purchase increases exponentially if you are seen as credible. A good measure of credibility is word-of-mouth recommendation. Measuring the percentage of enquiries that come from this route should be a key metric for any company serious about marketing.

Measuring the customer journey from beginning to end is nearly impossible but the research above and general common sense suggest it is sensible to invest some marketing budget in building awareness and credibility.

NetpressШто се однесува до локалниот пример, ова истражување фрла позитивно светло на потегот кој го направија неодамна кирилица, а вчера видов и нетпрес дека се рекламираат на билборд.

Сепак, мислам дека и двата сервиса треба уште многу да вложат во нивните онлајн изданија па потоа да фураат брендинг.