Posts tagged visualisation

ADLog назад меѓу живите

Некаде на почетокот на оваа година се појави првата фракција на блогов, ја нарековме ADLog и и поставивме цел да собира локална и регионална креатива, рекламна се разбира, со цел промоција и подигнување на нивото.

Некаде кон крајот на август, некој куршлуш од непознати видови го умртви блгот, т.е. го направи недостапен. Вчера успеав да го лоцирам и елиминирам, и сега блогот е назад во живот.

Но, ADLog од вчера има уште една новина. Има уште еден автор. Марјан Забрчанец. Тој е автор на блогот Големата Слика и дел од креативната индустрија. На мој предлог, вчера, за неколку секунди реши да стане дел од овој блог.

Епа доста е читање, ајде трк да на блогот и не заборавај да го ставиш и него во твојот омилен фид ридер. Ние ветуваме нема да го полниме вашето сандаче многу често 🙂

Како рекламата ги крши правилата кои сама ги создава

Кога се спомнуваат рекламните стратегии, и начините на кои тие се детектираат и дешифрираат, како што беше спомнато во некои постови овде, многу е важно да се спомне дека рекламата си дозволува да се само-критикува, само-пародира и само-моделира, на начин кој сигнализира дека правилата и нормите во правење реклами се мошне флудини и менливи.
Како една од техниките кои рекламите ги експлоатираат беше спомнато ангажирање на познати ликови кои треба да не убедат со својот авторитет, реноме или емоции ки ги врзуваме кон нив во она што тие го застапуваат. Како во рекламите се може да биде предмет на „креативно“ преосмислување, така и ова правило и нејзиното деконструирање послужува како основ за правење рекламна кампања на „Geico“:

Coca Cola, некогаш и сега

Од текстот „Фраер мачо и убавка“ поткрепен со некои новопронајдени примери :

Начинот на кој комерцијалните субјекти ги упатувале своите пораки до публиката поминува неколку фази. Во почетоците, непосредно пред и по втората светска војна, трендот на рекламирање и огласување имал за цел на потрошувачот да му се наметне како доверлив член од семејството или од пријателскиот круг (Fraim). Рекламните пораки што доаѓале од нив биле едноставни, топли, директни и требале да бидат толкувани како пријателски совет на познати и блиски добронамерници. Оваа фаза во рекламирањето теоретичарите ја нарекуваат „информативна фаза“ бидејќи основна цел на рекламата била да се пренесе информација за производот кој се нуди.

Овој тренд на светска сцена почнува да се менува во педесеттите години на минатиот век, кога се преминува во следната фаза на рекламирањето, т.н. убедувачка или реторичка фаза. Рекламите почнуваат да стануваат покомплексни, а нивните пораки сé посуптилни. На различните генерациски и социјални профили им биле упатувани различни и специфични пораки. Р. Полеј (R. Pollay) ова го нарекува премин на рекламата од информативност во трансформативност. Имено, наспроти информацијата за понудениот производ, огласувачите почнале да ја нагласуваат ветената можност на производите да ги менуваат (трансформираат) животите на луѓето, да им ги менуваат навиките, начинот и стилот на живеење и слично . Исто така, некаде во овој период почесто почнува да се практицира и т.н „подсвесно рекламирање“ (subliminal method), според кое рекламните слогани, формите, бојата и останатите особености на продуктот биле пласирани како сугестивни форми за човечките желби.

T-Home MK сo реклама на Facebook

Ми требаат 20 клика за да ја добијам книгата :) Јован одлично забележал и изанализирал за рекламирањето на Т-Home на Facebook.

Но денес бев изненаден не само од огласот на македонскиот Телеком на Фејсбук туку и од констатацијата дека и покрај генералните трендови кои се против рекламирање на овакви сајтови, Т-Хоме всушност може да има поголем бенефит отколку просекот, па и да добиеме успешен случај / приказна. Еве на кратко зошто го мислам тоа:

  • Рекламирањето на социјалните мрежи се прави најмногу за брендинг. Телеком континуирано има буџет за овој вид на кампањи.
  • Телеком најверојатно има доставено опсези на ИП адреси (како на нивните така и на конкурентите) и претпоставувам дека кампањата е таргетирана на национално ниво. Со тоа не се губат пари вон границите на пазарот.
  • Посетителите на фејсбук се млади, претежно учени луѓе кои интензивно користат интернет и останати комуникациски услуги.

Пред извесно време читав за порастот на рекалми на Facebook и во Cрбија. Драган имаше наведено неколку едноставни причини (делумно важат и за МК) за зголемениот број реклами:

Razlozi za to su jednostavni:

  • Facebook.com je jedan od najposećenijih sajtova u Srbiji.
  • Kada korisnik koji ima šta da oglašava vidi na Facebook neku domaću reklamu, proverava na koji način da to i sam uradi.
  • Oglašavati se preko ovog servisa je veoma jednostavno, i nije skupo, ako se oglašava po principu plaćanja po kliku. Ovaj sistem oglašavanja je poznat onima koji se oglašavaju preko Google-a, E-target-a i ostalih sistema kontekstualnog oglašavanja.

Рекламирањето на Facbook засега е најефтино по клик, но таргетот тешко се гаѓа. Од скромнотo искуство кое го имам во моментов за во Македонија би препорачал Adwords. Убаво е што и таму може да се одбере локален таргет и да се одберат добри клучни зборови кои кога ќе се ограничат само на посетители од МК, воопшто не чинат многу.

Е сега, тука се јавуава и друг проблем. Каде има вакви реками? Зборувам за сајтови со локална содржина. Колку и да се појавува вашата реклама на сајтови од ахглиско или друго говорно подрачје, сепак голема е веројатноста дека ќе огласувачот ќе посака да се појавуа, по истиот систем на клучни зборови, и на релевантни локални сајтови.

Убаво е што работите се движат напред, и што адвертазинг колачот добива дел за онлајн рекалми, бидејќи токмо тоа беше посочено вчера како важен фактор во развојот на локалните информативни сајтови.

п.с. Ми требаат 20 клика на линкот зад сликат со книгата, за да ја добијам. Ќе ја споделам. Кликај.

Кој медиум е поефективен кога станува збор за реклами?

Интересно истражување, и уште поинтересни податоци:

Ново истражување спроведено на 1,000 британци открива дека текст-линк рекламите како оние на Google Adwords носат помалку купувачи на интернет сајтовите од рекламите или текстовите во весник или на телевизија. Како и да е најголем ефект на однесувањето на купувачите има е-меил испратен од друг купувач.

Но, пред да се избрза со заклучоци треба да се фрли уште едно око на целата работа:

It is much more common to find search traffic as the main referrer rather than direct visits. What people say (in a survey) and what people do can be very different but before we dismiss the findings, it is important to remember that most web data currently only measures what happens on the last click. It doesn’t tell you anything about what influenced people’s behaviour to get to your website.

Значи, ако видите рекалама на тв, не значи дека нема поради неа да отидеме на google и да го внесеме клучниот збор таму, па потоа да отидеме на крајната дестинација. Судејќи според оние посети кои доаѓаат преку пребарувачи на овој блог, оваа практика воопшто не е ретка.

И пред да ја врзам приказнава со локален пример, еве уште неколку делови од интересниот текст на Global Edge: Google less effective than newspapers at driving web traffic

Measuring and improving online metrics is important but focusing on them exclusively is short sighted. People are much more likely to buy from companies they have heard of and the propensity to purchase increases exponentially if you are seen as credible. A good measure of credibility is word-of-mouth recommendation. Measuring the percentage of enquiries that come from this route should be a key metric for any company serious about marketing.

Measuring the customer journey from beginning to end is nearly impossible but the research above and general common sense suggest it is sensible to invest some marketing budget in building awareness and credibility.

NetpressШто се однесува до локалниот пример, ова истражување фрла позитивно светло на потегот кој го направија неодамна кирилица, а вчера видов и нетпрес дека се рекламираат на билборд.

Сепак, мислам дека и двата сервиса треба уште многу да вложат во нивните онлајн изданија па потоа да фураат брендинг.

Реклами кои комуницираат меѓу себе

Добро ја знаеме сите онаа практика на ТВ или на принт рекламите кога една најавува друга, која доаѓа на следната страна или на веднаш по некоја друга реклама. Тоа не е новитет. Можеби и ова што го видов јас не е новитет, ама ми се виде интересно и убаво.

Mac vs. PC. Истот така добро позната кампања, се разбира за Mac (OS X). Последново продолжение го начекав на насловната страна на NYT, за разлика од претходните кои, најчесто, ги гледав директно на apple.com.

Значи има две реклами, еден топ банер и плус една голема од десната страна. Финтата е што тие меѓу себе комуницираат. Не само механички, туку и соджински. Интересно ми се виде.

Еве два скриншота, ако појдете на NYT.com може и ќе ја начекате.

Apple vs PC ad

Apple vs PC ad 1