Posts by jana

Why We Banned Legos – Rethinking Schools Online

Текстот што следи претставува конструктивно истражување на прашања врзани за социјалната правда преку употреба на истражување на активности засновани на игри со Лего коцки.
Малку е долг текстот но вреди да се прочита, особено од страна на оние кои се заинтересирани за прашањата врзани за изградбата на перцепцијата и ставовите околу моќта, сопственоста, општеството…

“…Carl and Oliver,* both 8-year-olds in our after-school program, huddled over piles of Legos. They carefully assembled them to add to a sprawling collection of Lego houses, grocery stores, fish-and-chips stands, fire stations, and coffee shops. …

текстот може да го погледнете тука: Why We Banned Legos

Top 10 Ways to Destroy Earth

Сигурно на секој од нас му текнала барем една идиотска работа, па макар и само во истражувачки цели.

Еве еден интересен напис кој може да ви го расположи денот:

Десет начини како да се уништи Земјата

се надевам дека нема да се најдат некои Brainiacs помеѓу читателите на овој блог па да се обидат да тестираат некоја од опишаните методи 🙂

Рекламната индустрија продолжува да ја напаѓа нашата свест на мала врата

Веќе извесно време во академските, а богами и комерцијалните, кругови се зборува за спојката помеѓу мобилната телефонија и интерентот.Воопшто не е новост да се пристапи на интерент преку мобилниот телефон за да се провери е-пошта или да се симне одредена содржина за прегледување.

Она што е ново и интересно доаѓа од под пазувите на фирмата која го работи еден од најупотребуваните социјални софтвери во светот (покрај Facebook) – станува збор за MySpace

Имено, MySpace ланисира верзија на својот софтвер која е наменета за пристап преку мобилните телефони.

Како што известуваат, новата верзија ќе биде лансирана во понеделник (претпоставувам тоа е денес :-)) и сега за сега ќе функционира на сите мобилни оператори во САД.

Со ваквиот чекор MySpace им овозможува на своите корисници да примаат и испраќаат пораки и покани за пријателства, да пишуваат коментири на фотографиите, да постираат билтени, да си ги ажурираат своите блогови и да пребаруваат и наоѓаат нови пријателчиња.

И сега замислете си го искуството на младите со мобилната телефонија.

Покрај ‘зависноста’ од испраќање и примање на смс пораки, играње на се игрици, мобилните телефони во рацете на сите млади сега добиваат уште едно ново значење.

Сите оние орни и желни за дружење повеќе не мора да “спијат” пред своите компјутери поминувајќи часови и часови дружејќи се – сега тоа можат да го сторат каде и да се со помошта на своите мобилни.

Сето тоа, само по себе, можеби и не е страшно.

Елем, сите сакаме да поминуваме часови и часови во дружба. Доколку си ги извршуваме своите обвски (школо, дома, и т.н.) и секако доколку не забораваме дека постојат и други видови на “задоволства” – ваквиот чекор на MySpace не мора да значи и дополнително отуѓување

Она што е вознемирувачко во веста е што MySpace оваа своја нова, за мобилната телефонија наменета верзија ја прави “as part of a wider bid by parent News Corp. to attract advertising for mobile Web sites” –

или по нашки тоа би било нешто како: го прави тоа како дел од пообемната програма на компанијата која стои за Myspace , елем, News Corp., во правец на привлекување на адвертајзиногот кон мобилните веб страници.

Самата компанија за да го појасни ваквиот свој чекор вели дека адвертајзерите стануваат се повеќе и повеќе заинтересирани за ваков чекор токму заради се поголемото унапредување на веб искуството.

Она што мене ми ги подотвара очите се огледа во следниот дел од веста:

“…Eventually, Fox Interactive will seek to sell more targeted advertising, using registration data from cell phone carriers. The company also hopes to send local ads based on a user’s location using GPS data sent by the phones…”

и понатаму

“…MySpace recently announced plans to sell targeted ads using personal information culled from each user’s profile and blogs…”

замислете си: таргетирани реклами преку употреба на информацијата извлечена од профилот и блоговите на секој корисник!

Со тоа, ми се чини, имаме се помалку и помалку шанси да си ја заштитиме свеста од бомбардирањето со реклами. А богами и слободната волја да избираме кога и каде и какви реклами ќе гледаме/слушаме некако како да станува се помалку слободна волја а се повеќе раководена волја.

Сето она што ние за нас го обелоденуваме во нашите профили за цел дружба, поврзување, споделување, зближување со млади налик на нас – MySpace отворено планира да го (зло)употреби за да и овозможи на рекламната индустрија да може да ги пласира рекламите за своите производи до потаргетирана публика.

Си пишал дека сакаш да пиеш Швепс – твојот мобилен телефон ќе те потсети на тоа секогаш кога ќе посакаш да се подружиш со своите пријателчиња.

е сега, замисли да си тинејџер кој сеуште се нема дефинирано себеси.
Е па, рекламната индустрија ‘несебично’ ќе ти помогне во тоа, сакал ти или не!

Аdio на уште едно ниво од приватноста и интимата и позитивната контрола врз сопствениот живот !

Или?

целата вест можете да ја прочитате тука

секако без мојот коментар 🙂

New Network Theory Day 1, Plenary Session 1

Здраво,

Моментално седам во амфитеатарот на Univeristat van Amsterdam на New Network Theory Conference.

ова се најновите highlights of the day

ВНИМАНИЕ: при читање на овој блог пост , љубеэно Ве молиме да имате на ум дека сето претставува пренос во живо (со пречки эаради присуството на мојот моэок како еден од медијаторите ) така да эа некој ден ќе го прегледам и ќе се искорегирам онаму каде сум треснала некоја опасна глупост (эа која однапред ви се иэвинувам и вас и на преэентерите подолеспомнати)

Првиот говорник Siva Vaidhyanathan – го скрши ледот со неговата преэентација Тhe Googlazation of Everything и не “отвори” со неколку прашања кои ги покрена, меѓу кои:

(само ќе ги нафрлам оние кои ми го “фатија” вниманието)

…We must consider:

(in phenomenological sense):

What does the world look like through the eyes of Google?

( in cultural and communal sense):

How does Google’s ubiquity affects the production and dissemination of cultural practices and knowledge

Со Гугл околу нас, Сива В. се прашува:

Who (koj а јас би додала koi) directs the knowledge?

И можеби потенцијално најинспиративната мисла која ја “фрли” во воэдухот:

“It (Гугл-моја эабелешка) would be like Minds of God”

А јас би го поставила:

the Google driven knowledge(wisdom) that gets created

or

the basis that Google sets in the development of our memory) – might resemble the Mind(s) of God(s) ;-)))

Сива исто така го покрена и мошне важното прашање на Паноптиконот во Гугл. Дали е станува эбор эа Паноптинкон, Синптикон или пак Нeноптикон..(as in Nonopticon ).. и очекувам ова прашање да си ги бара одговорите во текот на целата конференција бидеќи по реакциите досега – ги раэдвижи духовите 🙂

веднаш по Сива имав можност да ја чујам Tizziana Terranova со нејэината преэентација на насловена како:Everything is Everything: Network science, Neo-Liberalism and Security

Таа поприлично ја истакна потребата од присуство на нео-либералните мисли, но поприлично беше насочена кон економијата и паэарите

а ова се накратко нафрлени дел од нејэините мисли кои успеав да ги эапишам оти ми ги эаскокоткаа сивите ќелии

повелете цитат на O’Reily од нејэина уста:

The strategy is capturing and constructing the loyalty of the clientele which (во денешно време эначи) capture of attention and memory, capture of desire and belief in such a way that they forms networks (public) of it.(болдираното е она што ми се допаѓа)

The social relation in the web 2.0 is defined by “the combined power of network effects and human connections”

We’ve shifted from information – industrial economy to network economy.

Потоа во неколку наврати го спомена и Lazzarato Maurizio еве еден цитат од него:

Cooperation is a social relationship, a process of capturing and being captured, leading and be led, circulation of flows of desires and beliefs…

Но, сепак она со што таа ни го остави како последна мисла која ќе понесе дискусија (и ќе иэискува одговори) деновиве е следното:

What does it meant to think of the market as a mechanism of control of network culture(s)?

What is involved in a process of capturing a public in a network environment?

What difference does it make to think of social relations in terms of individual motivations or in terms of impersonal flows of social quanta (beliefs and desires)?

Следна на ред беше Wendy Chun: со својата преэентација насловена како: Imagined network

На самиот почеток, мораме да се эапрашаме

  • What needs to be in place in order for us to understand our interactions as networked?
  • How do social and technological obstruction coincide, diverge and inform each other
  • How can these abstractions be experienced, sensed felt

эа веднаш потоа да го насочи вниманието и на:

  • privitations of openness
  • the seductions and limitations of mapping
  • the temporality of networks (speed vs enduring ephemeral)

а во врска со последново ова се моите мисли эдружени со нејэините: (sorry about the english)

instead of considering again and again the temporality of networks (and when speaking about temporality of networks people always had in mind the speed – the fact that it decreases space) our question today must begin to revolve more around the ways in which the ephemeral is made to endure

И уште неколку прашања:

Во врска со Што е мрежата: таа си го постави следното прашање –

what are networks and more importantly: what work does networks do ?

нафрлаќи ја при тоа мислата :

Network it is THE diagram for social interactions at local and global level

Таа го покрена и прашањето на мапирање при што вели:

mapping a network is enlightening but can only happen by involving the network logic

и на крајот она со што не остави е повик эа :

rigorous critique of the privatization of openness

толку сега эа сега :-))))

Најдемократските организации
за 2007 година

Неверојатно ама апсолутно эа верување – списокот на WORLDBLU на најдемократски организации эа 2007 година на првото место ја поставува 1-800-GOT-JUNK? – најголемата организација эа отстранување на “ѓубре”, потоа следат AIESEC International эа потоа да эапочнат “комуникациските “организации: Axiom News , Berrett-Koehler Publishers, Inc., следи и BetterWorld Telecom – эа која се вели дека е “единствениот телекомуникациски сервис на УСА кој единствено е фокусиран на обеэбедување услуги эа органиэации кои имаат социјални и одржливи мисии”.

Вреди да се спомене и дека на листата се наоѓаат и i-Free (лидер на пазарот со мобилна телефонија во Русија) и секако Linden Lab – одговорните эа постоењето на Second Life кои се најдоа на фамозното 18 место.

На 27-то место се наоѓа TakingITGlobal “најпопуларната онлајн заедница на млади луѓе кои се заинтересирани да направат промена ” т.е. in making a difference.

На 33то место се најдоа и Zaadz кои важат за “сервис эа социјално вмрежување со повеќе од 40,0000 членови и виэија за промени во светот

Последниве три органиэации се виртуелни онлајн заедници;

Дополнително од 34-те организации колку што има на списокот може да се забележи дека видливи се 12 организации кои на овој или оној начин се поврэани со комуникациите.

Целиот список можете да го погледнете овде:

THE WORLDBLU LIST OF MOST DEMOCRATIC WORKPLACES™ 2007

па доживејте го и проценете сами

Пијаже во ерата на компјутерите

Здраво на сите! (вели Јана)

Од денес па натаму, эдравје боже, често ќе се гледаме токму на ова место…

Покрај психологијата и јаэиците кои ги носам во ранецот, исто како и Дарко и Сеад и јас се интересирам эа комуникациите, старите и новите медиуми, (нормално) интернетот, но најмногу эа киберкултурата.

Денес додека си шеткав на интернет – го посетив добропоэнатото и култно списание WIRED и налетав на следниот напис:

The Power of Babble
MIT researcher Deb Roy is videotaping every waking minute of his infant son’s first 3 years of life. His ultimate goal: teach a robot to talk.

Да се научи (а не да се програмира) роботот да эборува, хмммм…

Читајќи го написот се присетив на Пијаже (Jean Piaget) – филоэоф и раэвоен психолог кој дава огромен придонес во иэградбата на теоријата на когнитивниот (мисловен) раэвој набљудувајќи ги сопствените деца .

Неговите наоди опстојаа во времето и сеуште многумина му ”симнуваат” капа.

Дали и овде станува эбор эа еден современ Пијаже – Пијаже во ерата на компјутерите и роботиката –останува времето да каже.

Во секој случај, интересен приод, интересен метод … а лингвистиката ироботиката ќе можат да се эбогатат со некои соэнанија и новитети

Technorati Tags: , , , , , .